Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porez na dodatu vrednost". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Megatrend univerzitet primenjenih nauka

Fakultet za poslovne studije

Seminarski rad iz predmeta Finansijski menadžment

Porez na dodatu vrednost

Beograd,januar 2008

Sadržaj

Uvod…………………………………………………………………………….3

I DEO…………………………………………………………………………...5

II DEO………………………………………………………………………….10

Literatura………………………………………………………………………..19

UVOD

U javnim finansijama je apsolviran stav da manifestaciju ekonomske snage koju treba oporezovati, odnosno da poreski objekat, čine:

(1) prihodi, odnosno dohodak kao zbir svih neto prihoda,

(2) imovina I

(3) potrošnja.

Porezi na potrošnju su porezi koji se plaćaju u vezi sa korišćenjem finalnih dobara i usluga u zemlji potrošnje. Oni su uvek posredni porezi koji indirektno (posredno) pogađaju poresku snagu koja se manifestuje u radnjama upotrebe i trošenja dohotka odnosno imovine. U pitanju su, znači, porezi koji se plaćaju u vezi sa korišćenjem finalnih dobara i usluga. Njihove ključne prednosti su

(1) izdašnost,

(2) elastičnost,

(3) veća ugodnost pri plaćanju,

(4) skoro nikakav otpor pri plaćanju i

(5) niski troškovi naplate.

U nedostatke ovih poreza valja uključiti:

(1) regresivnost i

(2) izraženi inflatorni potencijal.

Porezi na potrošnju predstavljaju jedan od najstarijih poreskih oblika, budući da su poznati još u antičkom dobu u vidu poreza na promet i akciza. Takođe, porezi na potrošnju su uvek zauzimali, a i danas zauzimaju, istaknuto mesto u poreskim sistemima odnosno u strukturi javnih prihoda.

Porezi na potrošnju se javljaju u obliku opšteg poreza na promet i poreza na pojedinačna dobra i usluge. Opšti porez na promet može biti, s obzirom na broj faza prometnog ciklusa u kojima se vrši oporezivanje, sve(više)fazan i jednofazan porez na promet. Svefazni porez na promet se može pojaviti u vidu svefaznog bruto poreza na promet i u vidu svefaznog neto poreza na promet, poznatijeg pod nazivom porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV). Kod jednofaznog poreza na promet oporezivanje može da se sprovodi u fazi proizvodnje, u fazi trgovine na veliko ili pak u fazi maloprodaje (što je slučaj kod nas). Porezi na pojedinačna dobra i usluge obuhvataju relativno brojnu skupinu akciza, carina, uvoznih i izvoznih dažbina, dobit fiskalnih monopola, poreza na investiciona dobra i drugih sličnih selektivnih poreza na potrošnju.

Budući da se u savremenim dršavama sreće veliki broj poreskih oblika, pojavila se potreba da se stvore uslovi, u međunarodnim razmerama, za komparativne analize kako njihovih poreskih sistema i poreskih politika tako i pojedinih poreskih oblika. Sa tim ciljem, sačinjeno je nekoliko međunarodnih klasifikacija javnih prihoda među kojima su posebno priznate i u praksi primenjene klasifikacije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF).

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]